Волим како Ани Ерно пише, економично, јасно, бритко. Иако ми је "Место под сунцем" више легла, и "Запоседнутост" је свакако одлична.
Ани Ерно једну болну ситуацију из свог живота (раскид и љубомору у односу према другој жени) трансформише у беспоштедну анализу својих осећања и понашања, али и сецирање саме љубоморе као емоције, те се то претвара готово у социолошку студију. Ерно ни у ком тренутку није банална, проста, нити је у опасности да склизне у патетику, иако се оголи до сржи.
Одличном утиску свакако доприноси и маестрални превод Бојана Савића Остојића.